Dojenje neguje i podržava život – majčine grudi stvaraju osećaj sigurnosti, a majčino mleko sadrži apsolutno sve nutrijente koji su bebi potrebni u prvim mesecima života. Grudi ne pružaju samo najbolju moguću ishranu za bebu – majčino mleko, puno imunoglobulina, ujedno je i prva vakcina, prva podrška imunitetu. Ovo tečno zlato je i veoma adaptabilno – menja se u skladu sa bebinim potrebama: menja sastav, ukus, teksturu, boju, a u slučaju da se bebin organizam bori protiv virusa ili bakterija, ujedno je i lek, prepuno antitela.
Benefiti dojenja za mamu i bebu
Smanjuje rizik od astme i alergija, a bebe koje su u prvih 6 meseci isključivo dojene manje su sklone infekcijama, respiratornim i stomačnim oboljenjima.
Majčino mleko je živa materija – sadrži žive ćelije, uključujući i matične ćelije.
Majčino mleko sadrži imunoglobuline – antitela, kao i bela krvna zrnca, pomažući bebi da se izbori sa infekcijama. Mamino telo preko bebine pljuvačke aktivno skenira bebino zdravstveno stanje i prilagođava mleko bebinim potrebama.
Kolostrum – prvo mleko, počinje da se proizvodi između 12. i 16. nedelje trudnoće, a pored hranljivih materija i imunoglobulina sadrži i probiotike i prebiotike koji oblažu crevni trakt bebe kako bi je zaštitili od štetnih bakterija odmah po rođenju.
Veličina i forma dojke ne određuju potencijal proizvodnje mleka i potencijal dojenja. Količina majčinog mleka nema nikakve veze sa veličinom i oblikom grudi. Mama sa manjim grudima može imati isto (ili čak više) tkiva za stvaranje mleka u odnosu na mamu sa velikim grudima.
Tokom dojenja oslobađa se oksitocin, hormon ljubavi, koji neguje maminu i bebinu povezanost, i ujedno umanjuje stres i anksioznost.
Majčino mleko se stalno menja kako bi zadovoljilo potrebe bebe koja raste. Iz meseca u mesec, tokom jedne nedelje, iz dana u dan, pa čak i tokom istog podoja.
Miris i ukus majčinog mleka menja se u zavisnosti od hrane koju mama jede. Izlaganje većem broju ukusa tokom dojenja može pomoći da u budućnosti beba bude manje izbirljiva sa čvrstom hranom.
Dojenje smanjuje rizik od uobičajenih dečijih bolesti, uključujući infekcije uha, respiratorne infekcije, astmu, alergije i stomačna oboljenja.
Dojenje ima zdravstvene benefite i za mamu: smanjuje rizik od nastanka raka dojke, raka jajnika, srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i postporođajne depresije. Što duže žena doji, šanse za nastanak navedenih bolesti se sve više smanjuju.
Preporučeni minimum za dojenje je 6 meseci. Nakon navršene prve godine, dojenje treba da traje sve do trenutka dok postoji obostrano interesovanje, i kod mame i kod bebe. Gornja granica ne postoji.
Majčino mleko NIKADA ne prestaje da bude kvalitetno.
Dojenje je jedinstvena vrsta odnosa, ples između mame i bebe, timski rad koji obezbeđuje emotivno povezivanje i adaptaciju, i postavlja čvrste temelje za dugoročno zdrav život.
Dojenje je više od ishrane.
