Prirodni porođaj, po svojoj definiciji, odnosi se na vaginalni porođaj u kome nije bilo nikakvih medicinskih intervencija, medikamenata i procedura. Najjednostavnije i najslikovitije prikazano, ovo je porođaj kakav biste zamisli negde u prirodi. Porođaj kakav biste zamislili kada pomislite na bilo koju životinju koja rađa.

Vaginalni i prirodni porođaj ne moraju biti isti čin. Vaginalni porođaj ne podrazumeva prirodni (dok je prirodni uvek vaginalni). Bilo kakva primena medikamenata ili intervencija znači da porođaj više nije prirodni. Upravo zato je prirodni porođaj po svojoj definiciji retko moguć u porodilištu.

I razmišljajući samo malo dublje o porođaju ne možemo a da se ne zapitamo zašto su ljudi jedini sisari na ovoj planeti koji sumnjaju u svoju sposobnost rađanja i kako je porođaj umesto prirodnog čina postao medikalizovani događaj od koga strahujemo?

Zato tekst koji sledi govori ukratko o istoriji bolničkog rađanja koja je na kolektivnom i individualnom nivou u nama ukorenila viševekovnu sumnju u sposobnost sopstvenog tela da rodi bez medicinske pomoći i učinila da porođaj više ne posmatramo kao prirodni čin.

Bolnički porođaj

Prve žene koje su se porađale u bolnici bile su iz najsiromašnijeg sloja, žene koje su pretežno živele na ulici, i nisu imale gde da se porode. Bolnice su im bile vid utočišta u trenutku porođaja, a zauzvrat lekari su nad njima vršili ispitivanja i eksperimente.

Položaj u kome se žena i dan danas u većini porodilišta porađa, upravo je onaj u kome se operiše kamenje iz bešike, i odatle je i preuzet. Kada je 1600. godine nastalo moderno akušerstvo (onakvo kakvim ga znamo i danas), trudnoća i porođaj smatrani su bolešću i opasnošću po bebu. Tada je nastao prvi forceps (medicinski instrument kojim se beba nasilno izvlači iz vagine). 1750. godine došla je i epizitomija, i brzo se pretvorila u rutinu. A vaginalni pregledi koji su rađeni golim i prljavim rukama, bili su glavni uzročnik sepse od koje su majke umirale na porođaju. Zatim je 1900. godine osmišljen porođaj u snu, kao vrsta trenda, gde su ženama davali opijate i lekove koji izazivaju amneziju (zar vas ovo ne podseća na droge za silovanje?), kako se ne bi sećale porođaja. Žene i bebe su umirale, ili su trpele trajne posledice. Porođaj se uveliko preselio u bolnice i u ruke lekara. Carski rez je veoma dugo bio neuspešna procedura, u kojoj su bebe redovno stradale od noža. Prvi uspešan carski rez uradila je zapravo babica, iako je njihova uloga sa razvojem akušerstva bila u potpunosti skrajnuta i demonizovana.

Sva ova dešavanja, svesno ili ne, nosimo u sebi. I naravno da nam nakon toliko vekova loše prakse, u kojoj sve vrišti da nismo sposobne da rodimo, treba malo vremena i nešto više želje i volje, da vratimo veru u sebe, svoje telo i proces rađanja.

Prirodni porođaj

Sa druge strane, danas možemo da čujemo i lepe porođajne priče koje nam vraćaju veru u moć i sposobnost ženskog tela. I to ne moraju biti priče nepoznatih žena. Tih žena ima i u tvom i u mom porodičnom stablu.

Moja prabaka rodila je blizance prirodno, kući.

Moja baka rodila je mog tatu prirodno, kući.

Ja sam rođena u jednom malom porodilištu, potpuno prirodno. Mama me je rodila bez indukcije, epidurala, epiziotomije i svega što nam se danas nameće kao neophodno.

Snagu pretkinja svaka od nas nosi u svojim genima. I zato te danas ohrabrujem da istražiš priču o sopstvenom rođenju, o rođenju svoje majke, svoje bake, prabake… Pronađi mudrost i snagu koja ti već teče venama.

Šta kaže nauka?

A ako ti treba i malo nauke, evo nečega što će ti uliti dozu sigurnosti:

Kako se žena približava terminu, gustina receptora za oksitocin u materici povećava se čak 200 puta. To znači da je materica savršeno pripremljena da reaguje na ovaj hormon – glavni porođajni hormon. Tokom porođaja, telo oslobađa oksitocin u kratkim, isprekidanim, visokofrekventnim naletima, a receptori za oksitocin stimulišu kontrakcije.

Kontrakcije otvaraju grlić materice – povlačenjem mišića materice na gore – a zatim spuštaju bebu. Kako se pritisak bebine glave na grlić materice i porođajni kanal povećava, nervni putevi šalju poruku mozgu da oslobodi još više oksitocina. Dodatni oksitocin dovodi do sve snažnijih kontrakcija materice. Materica se sve više povlači na gore, kako bi na svom vrhu formirala snažni, zadebljani sloj mišića, koji se zatim spušta i u fazi napona pomaže ti da izguraš svoju bebu.

U aktivnoj fazi porođaja, kada proces postane intenzivan, zajedno sa oksitocinom oslobađaju se i endorfini, prirodni opijati, nalik morfijumu, koji ženu šalju u blago opijeno i izmenjeno stanje svesti, u kome bol više nije primarni osećaj. Žena može da odmara i spava između kontrakcija. Može osetiti veliko zadovoljstvo. Ovakav porođaj, zahvaljujući endorfinu i oksiotocinu, može biti ekstatično i orgazmično iskustvo.

SPOSOBNA SI ZA POTPUNO PRIRODNI POROĐAJ, BILA SVESNA TOGA ILI NE. ♡