Carski rez pomaže da se beba rodi u situaciji u kojoj bi vaginalni porođaj doveo majku ili bebu (ili oboje) u životnu opasnost. Ovo je jedini benefit carskog reza, ujedno i razlog zbog koga postoji ovakav tip porođaja. Carski rez treba da bude rezervisan samo za situacije u kojima je medicnski opravdan i neophodan, jer rizici i posledice koje nosi dolaze u mnogo većem broju.
Bol, slabost i duži period oporavka mogu otežati povezivanje sa bebom i uspostavljanje dojenja. Studije pokazuju da 15% žena oseća bol i osam nedelja nakon porođaja. Više od 15% ima poteškoće sa standardnim aktivnostima kao što su ustajanje iz kreveta, hodanje, savijanje, podizanje i nega bebe u prve dve nedelje. Jedna u deset žena ove probleme ima i nakon osme nedelje postpartuma.
Tokom same operacije epiduralna i spinalna anestezija mogu uzrokovati poteškoće sa disanjem ako anestetik ode dovoljno visoko da utiče na disajne mišiće. Postoji mogućnost da u nekim delovima tela anestezija ne deluje. Anestezija sama po sebi nosi potencijalne komplikacije. Može doći do hemoragije (preteranog krvarenja), kao i do hirurške povrede creva, bešike, materice i krvnih sudova materice.
Skoro trećina žena ima postoperativne komplikacije kao što su groznica, hemoragija, hematomi, infekcija urinarnog trakta/rane/materice, ugrušci u nogama, opstrukcija creva ili bešike.
Dugotrajne i hronične komplikacije usled adhezije ožiljačnog tkiva (spajanja ožiljačnog tkiva sa okolnim organima) uključuju bol u karlici, probleme sa radom creva i bol tokom seksualnog odnosa.
Carski rez uzrokuje veću smrtnost majki nego vaginalni porođaj. Analiza iz 1989. godine u Velikoj Britaniji otkrila je da je pet puta veća verovatnoća da će žena preminuti od elektivnog carskog reza (odabranog c.r. bez medicinski opravdanog razloga) nego od vaginalnog porođaja (9 žena prema 2 žene na 100.000 žena). Holandska studija otkrila je da su između 1983. i 1992. carski rezovi uzrokovali sedam puta više smrtnih slučajeva nego vaginalni porođaji (28 žena prema 4 žene na 100.000 žena).
Carski rez takođe predstavlja rizik i za bebu. Beba može biti posečena – ova komplikacija javlja se kod nešto više od 1% beba smeštenih glavom nadole i 6% beba sa karličnim smeštajem. Bebe koje su rođene carskim rezom imaju veće šanse da budu u lošijem stanju odmah po rođenju. Carski rez povećava verovatnoću da se jave poteškoće sa disanjem. Bebe rođene carskim rezom imaju tri puta veće šanse da budu smeštene na intenzivnu negu (8.7% naspram 2.6%) i pet puta veću verovatnoću da će im trebati pomoć sa disanjem (1.5% naspram 0.3%).
Carski rez povećava rizik od neplodnosti i vanmaterične trudnoće (embrion se implantira izvan materice, najčešće u jajovod).
Ožiljačno tkivo koje je posledica carskog reza takođe čini naknadni carski rez težim i samim tim povećava šanse za povrede drugih organa. Ožiljak takođe predstavlja rizik za naredne trudnoće i porođaje, jer ometa smeštanje posteljice i samim tim povećava rizik od odlubljivanja posteljice pre porođaja, smeštaja posteljice preko grlića materice ili urastanja posteljice u zid materice. Šanse za komplikacije sa posteljicom rastu sa svakim narednim carskim rezom, a preterano krvarenje koje je rezultat ovih abnormalnosti ili vanmaterične trudnoće može ugroziti zdravlje i život majke i bebe.
Žene koje se porode carskim rezom započinju majčinstvo teškom operacijom. Suočavaju se sa oporavkom dok pokušavaju da brinu o novorođenčetu. Moraju da se izbore sa mnoštvom osećanja. Neretko su to razočaranje, bes, frustracija i tuga zbog gubitka željenog iskustva rađanja. Lakše se javlja postporođajna depresija. Neke žene doživljavaju posttraumatske stresne reakcije kao što su noćne more, stalna prisećanja, veliki strah. Mogu imati poteškoća u povezivanju sa bebom, kao i u odnosu sa partnerom.
Trivijalizovanje carskog reza pogoršava ovu situaciju. Uveliko je poznato da velike operacije mogu imati i psihološke posledice. Medicinsko osoblje ima zadatak da hirurškim pacijentima i njihovim porodicama predoči šta mogu da očekuju i kako da se nose sa posledicama, ali retko ovakvo priznanje odaju ženama koje su se porodile carskim rezom. Kao rezultat toga kako se medicinsko osobolje postavlja prema carskom rezu i porodica žene se ponaša kao da carski rez nije velika stvar. Porodica i prijatelji očekuju da će se žena fizički i emotivno veoma brzo oporaviti. Mnogo brže nego što je zaista potrebno. Ovo često čini da se žena oseća neadekvatno dok se trudi da se oporavi od operacije i ujedno se brine o novorođenčetu. Pored toga, svako pokazivanje negativnih osećanja najčešće nailazi na odgovor „ali najvažnije je da je beba živa i zdrava “, zbog čega žena može osećati krivicu za svoja osećanja.
U poređenju sa vaginalnim porođajem, carski rez nosi znatno veće rizike i za mamu i za bebu. Uzima svoj fizički, mentalni i emocionalni danak, i baca senku na ženino reproduktivno zdravlje. Umesto da carski rez biramo bez medicnski opravdanih razloga, hajde da se edukujemo i da se zapitamo kako da sebe i svoju bebu zaštitimo od nepotrebnog carskog reza?
